Dušan Milojkov biciklista

Dušanova sve prisutna razbarušena i asketska pojava, nestvarna upornost, iskrena zabrinutost za budućnost naše dece i oštar jezik, svrstali su ga u retke ličnosti Pančeva, koje su mu dale neophodan gratski šmek. Na našu sreću Dušan nije gratski mangup, pozer, već iskren čovek koji je još uvek tu među nama, da do kraja života živi svoje ideje i uverenja. Životna filozofija ovog sportiste je "PUT POD NOGE". On je zaljubljen u putovanja, u reke, u stabla, u procvetalo cveće, u ljubav. Kada je sam, priča sa pticama. Ponekad mu neka svojom pesmom odgovori. To znači da je nešto u njemu prepoznala. Prirodom povučen trudi se da pamti lepe stvari. Na poljanama svoje telo spušta na razne trave. Mravi ga golicaju. Teraju ga da nastavi svoju filozofiju, bez obzira kuda ga put odnese. Ti vredni insekti ne daju mu da lenčari. Teraju ga da putuje do mraka. A onda, kad mrak padne, legne i posmatra nebo ukrašeno zvezdama koje čuva mesec dok cvrčci pevaju svoju pesmu. A do tada, sunce ga prži praveći od njega na asvaltu senku. To je sunčeva volja kojoj se raduje. Sve mu je na volji i u Dušanovu korist. U proleće Dušan voli da posmatra grane voćaka kako sa punih cvetova otresaju polen da bi rodile plod. Njegov život brz je kao reka što lupajući o stene teče bez zaustavljanja. Brz kao pčelin let koja leti sa cveta na cvet da bi od nektara stvorila med. Ima li išta lepše od života i slađe od meda. Mnogo je Dušan kilometara preturio preko svojih nogu, mnogo je reči preturio preko svog jezika i mnogo toga je do danas na taj način pokušao da uradi, koliko ga je šira društvena zajednica u tome shvatila i podržavala pokazaće vreme. Meni lično, prava je čast i zadovoljstvo što sam kao ljubitelj prirode i bicikla dobio priliku da kažem nekoliko rečenica o Dušanu. O njegovoj ličnosti može se reći mnogo više. Neka to više u ovoj knjizi pročita svako ko to želi. Ja lično, sa ponosom tvrdim, da je knjiga bogata, na prvom mestu, onim najvrednijim - bogata je nesebičnom dozom humanosti koja nam je svima preko potrebna.